Mislila si da gore ne može, Ma može itekako, Život ponekad ko' psa te priveže, Da budeš dobar svakom. A ti digneš glavu kad god klone, I tako svakog dana ispočetka, Bol te jede, ali ne daš da te slome, I to bez ijednog ispaljenog metka. Ti na nepcima sačuvaš tišinu, Ne može to svako, Padneš pa s' kolena obrišeš prašinu, I ja sam se dizao, ne, nije lako. Na početku život dodeli Svakome od nas iste karte, Al' ako ne znaš špilove da podeliš, One što stalno gube uvek ti se vrate. Refren: Koliko bola nosiš u sebi, pa si tako gruba, Znaš da je briga molitva za ono što ne želiš, Bar pola toga izgovori što čuvaš iza zuba, Podeli bol na pola, lakše ćeš podneti.
