Da mi je sklopiti oči bar na pola sata, Ili na pola života, sasvim je svejedno, Bolje bih videla da na pragu mojih vrata, Samo je sećanje, ti da dođeš nijednom. Vežem oči ešarpom, možda ću da progledam, Razum ćuti, ne da mi Da ga u oči pogledam. Da si mi tu najmanje čitavu večnost, Ili na dva tri sata, nekako dođe na isto, Ti sve si što želim, jedina prava vrednost, Ali prašina se lepi samo na srce čisto. Krijem oči rukama, U šta da se zagledam, Otimaš se od mene, Nikako da sagledam. Refren: Skini mi povez sa očiju, Ja i bez njega ništa ne vidim, Ptice sa dlana suze mi piju, A ja i dalje na nas se kladim.
